Svi organizmi moraju da donose odluke na osnovu nesavrešnih informacija, i shodno tome s vremena na vreme će se pojaviti greške. Dakle sama radnja nije bitna, greške su neizbežne jer ono što umanjuje procenat "mogućih greški" jeste trud da se pronađe najbolja moguća odluka, ALI neizbežno je da će nekad nešto, kako vreme prolazi i ta mogućnost sama po sebi raste, pogrešno dogoditi. U pokeru, full house je jaka karta, odluka da je velika mogucnost pobede i za nastavak igre je istinita, ali šta ako igrač preko puta ima Flash royal? To znači da je došlo do greške.
Sada polako ulazimo u shvatanje ove pojave u evolucionarnoj psihologiji. Organizmu putuju ovom planetom sa jako malo informacija oko sebe, svojim čulima pokušavaju da pokupe što više informacija od spoljašnje sredine koje bi potom interpretirale u podatak i na osnovu tog podatka donele odluku. Organizam ne zna koliko je štetna trenutna njegova okolina, ni da li je uopšte štetna po njegov opstanak. Sve što zna jeste kolika je STATISTIČKA mogučnost da je neka pojava šteta za taj organizam.
Tipičan primer ove pojave je sledeći:
Tokom prolaza pored jednog žbuna koji se nalazio na njegovom putu, čovek je iznenada zapazio čudne zvuke iz tog pravca, kada se malo bolje zagledao shvatio je da se žbun pomera. Čovek zna da ima dve opcije, ili da zaobiđe žbun, što bi značilo da će mu trebati duplo više vremena da stigne do svog odredišta, ili da jednostavno rizikuje i uputi se u pravcu žbuna, odbacujući bilo kakvu mogućnost da je u pitanju zmija ili bilo šta drugo što je moglo praviti takve zvuke. Poenta ove priče jeste da oba izbora su neprihvatljiva, tj. šta god da izaberete, tokom vremena ćete pogrešiti. Ako izaberete put preko žbuna, i nema zmije, svaka čast, ušteđeno je vreme, put se nastavlja. Ali u jednom trenutku će stvarno biti zmija, i tu se put završava zauvek. Sa druge strane, možete zaobilaziti svaki žbun, ali pogrešićete, jer ste većinu puta mogli da prođete kroz žbun, a da vam se ništa ne dogodi. Potrošićete skupocenu energiju i vreme da zaobidjete zmiju koja ustvari ne postoji, ALI ostaćete ŽIVI. Dakle, prođete kroz žbun, i zmija je tamo, stoga doneli ste pogrešnu odluku, zaobidjete zmiju, a zmija ne postoji , već je to samo vetar, doneli ste pogrešnu odluku, ALI koja greška vas VIŠE KOŠTA?
Interesantno je da u velikim gradovima kao sto je New York, ili grad te veličine, najveća mogućnost da vas nešto ubije, UBEDLJIVO jeste AUTO... Ali niko u New Yorku nema fobiju od automobila. Zašto?... Naravno, najčešće fobije su od pauka, visine ili zmije, iako su automobili statistički opasniji od zmije u New Yorku... To se dogadja zato što njihovi preci koji SU IMALI strah od zmije ili pauka, bolje prenosili svoje gene, ili bolje rečeno PREŽIVELI su za razliku od ljudi koji nisu imali taj strah. Ono sto je bitno da shvatimo jeste da kakve god informacije imali, nikada ne možemo biti 100% sigurni da je to tačno, ustvari UVEK ćemo tokom vremena napraviti grešku. Mi smo emocionalno programirani da napravimo Najjeftiniju grešku koja je moguća, i zato se ceo život igramo sa statistikom.
Нема коментара:
Постави коментар